Knowledge

Archive

Zakoni o izmenama i dopunama zakona

30. May 2014. | Author: admin

Narodna skupština Republike Srbije na sednici od 23. maja 2014. godine donela je set “procesnih“ zakona, među kojima su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, svi objavljeni u ’’Sl. glasniku RS’’ br. 55/14 od 27.05.2014. godine, koji stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, odnosno 04.06.2014. godine. Osvrnućemo se na najbitnije izmene svakog pojedinačnog zakona.

  1. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku – u daljem tekstu: „ZPP“ („Sl. glasnik RS”, br. 72/11, 49/13 –US i 74/13 – US, 55/14) od 27.05.2014. godine,.

Najznačajnije izmene ZPP-a koje su uvedene su:

  • usklađene su odredbe člana 35. ZPP sa odredbama člana 142. stav 6. Ustava kojima je propisano da sud sudi u veću, a da se zakonom može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac i istovremeno proširena funkcionalna nadležnost, odnosno taksativno određeni sporovi u kojima sudi sudija pojedinac;
  • predviđeno je da punomoćnik može biti fizičko lice koje je potpuno poslovno sposobno, a nakon što je Ustavni sud utvrdio da odredbe člana 85. stav 1. ZPP u delu koji glasi ’’koji mora da bude advokat’’ i stav 2. nisu u saglasnosti sa Ustavom. Precizirano je da punomoćnik pravnog lica može biti advokat, kao i diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom koji je u radnom odnosu u tom pravnom licu. Potpuna poslovna sposobnost uslov je da fizičko lice može biti punomoćnik;
  • precizirano je da punomoćnika koji je advokat može da zamenjuje advokatski pripravnik, osim u postupku po pravnim lekovima;
  • u vezi sa dostavljanje propisano je dau slučaju da nije u mogućnosti da uruči pismeno na adresi pribavljenoj od stranke, sud po službenoj dužnosti pribaviti, od nadležnog organa, adresu prebivališta i boravišta stranke kojoj pismeno treba lično dostaviti i izvršiće dostavljanje na tako pribavljenoj adresi;
  • izmene se odnose i na delo u kome je bila predviđena obaveznost da se pre podnošenja tužbe protiv Repulike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, nadležnom javnom pravobranilaštvu obrati pre pokretanja postupka

– dostavljanjem predloga za mirno rešavanje spora se novim izmenama ostavlja kao mogućnost;

  • sud je dužan da, pre donošenja rešenja o odbacivanju tužbe, održi ročište na kome će tužiocu omogućiti da se izjasni o odbacivanju tužbe;
  • Zakonodavac je uveo značajne izmene u pogledu vanrednih pravnih lekova i to revizije (proširenje mogućnosti podnošenja i postavljanje donjeg limita od 40.000 EUR za podnošenje kod imovinskopravnih postupaka i 100.000 EUR kod privrednih sporova) i ponavljanja postupka, kao i definisanja nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda u veću od pet sudija, za odlučivanje o dozvoljenosti i osnovanosti revizje 
  • precizira se rok za žalbu tako da kada je u pitanju spor male vrednosti rok za žalbu iznosi osam dana;
  1. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju – u daljem tekstu: „ZIO“ („Sl. glasnik RS”, br. 31/11, 99/11 i dr. i 109/13 – US, 55/14) od 27.05.2014. godine,

Najznačajnije izmene ZIO koje su uvedene su:

  • preciziranje naznačenja računa sa kojeg se vrši izvršenje kada je kao izvršni dužnik naznačen direktni ili indirektni korisnik budžetskih sredstava; 
  • izvršitelji se imenuju za područje višeg suda umesto za područje osnovnog suda;
  • izvršitelji koji su imenovani do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju da obavljaju delatnost za područje višeg suda na kojem se nalazi sedište osnovnog suda za čije područje su imenovani, čime se rešava problem u praksi koji je nastao zbog toga što je novim Zakonom o sedištima i područjima sudova povećan broj osnovnih sudova i izmenjeno područje njihove nadležnosti u odnosu na osnovne sudove za koje su izvršitelji imenovani;
  1. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku – u daljem tekstu: „ZVP“ („Sl. glasnik SRS”, br. 25/82, 48/88 i ’’Sl. glasnik RS’’, br. 46/95 – dr.zakon, 18/05 – dr.zakon, 85/12 i 45/13 – dr.zakon, 14/55) od 27.05.2014. godine. Najveći broj novih rešenja predviđen je u opštim odredbama ZVP da bi se poboljšale procesne garancije, postupak učinio pravičnim, efikasnijim i stvorio zakonski osnov za poveravanje vanparničnih postupaka javnim beležnicima kao poverenicima suda. Najznačajnije izmene koje su uvedene:
  • u opštim odredbama ZVP, dodat je potpuno nov deo (čl. 30a-30i) koji sadrži odredbe koje se odnose na poveravanje sprovođenja postupka ili pojedinih procesnih radnji javnom beležniku. Prilikom određivanja sfere vanparničnih pravnih stvari koje se mogu poveriti javnim beležnicima pošlo se od toga da se javnim beležnicima, kad je u pitanju sprovođenje vanparničnog postupka, mogu poveriti one vanparnične stvari u kojima javni interes nije posebno naglašen, tako da je isključena mogućnost da javnim beležnicima budu poverene statusne ili porodične vanparnične stvari, u kojima dominira javni interes i gde je neophodno sadejstvo suda u domenu zaštite. Isto tako, javnom beležniku se ne može poveriti postupak za određivanje naknada za eksproprisanu nepokretnost, postupci koji se tiču vođenja javnih knjiga i registara koje vodi sud, sastavljanje isprava za koje je ZVP ili posebnim zakonom izričito predviđeno da ih sastavlja sud i sprovođenje postupka za raspravljanje zaostavštine kada zaostavštinu treba raspraviti po pravu strane države. To praktično znači da se javnim beležnicima, pod određenim uslovima mogu poveriti postupci koji se odnose na uređenje odnosa među suvlasnicima, postupak za deobu stvari u susvojini, postupak za uređenje međa i ostavinski postupak. Predviđeno je da se na odluku koju je doneo javni beležnik, kao poverenik suda, mogu izjaviti žalba sudu koji je javnom beležniku poverio sprovođenje postupka i da u pogledu žalbe važi opšti režim u pogledu pravnog leka kao i drugi pravni lekovi;
  • u drugom delu ZVP (čl 31-44), u kome su regulisani posebni vanparnični postupci za uređenje ličnih stanja, izvršene su određene izmene u postupku za lišenje poslovne sposobnosti. Pravila ovog postupka modifikovana su tako da lice koje se lišava potpuno ili delimično poslovne sposobnosti može u postupku da se izjašnjava i izrazi sopstvene mišljenje u skladu sa svojim očuvanim mentalnim kapacitetom. Uvodi se novi institut, te sud prilikom donošenja odluke izriče meru lišenja odnosno vraćanja poslovne sposobnosti. Znatno su skraćeni zakonski rokovi. U odluci suda o lišenju poslovne sposobnosti mora biti određeno i vremensko trajanje izrečene mere ali isto tako sud mora odrediti i period kada će ponovo organ starateljstva proveriti da li i dalje postoje razlozi za izrečenu meru ograničenja poslovne sposobnosti. Vremensko trajanje mere propisano je i za postupke vraćanja i produženja roditeljskog prava. Izrečena mera nema trajni karakter. Predviđeno je da rok za izrečenu meru ne može biti duži od tri godine. U slučaju da se mentalno stanje lica lišenog poslovne sposobnosti popravi i promeni sud će po službenoj dužnosti ili na predlog zakonom određenih lica doneti novo rešenje i pre isteka predviđenog vremenskog roka za preispitivanje mentalnog stanja ovog lica. Ovi postupci su hitni, jer se radi o licima koja su pod posebnom zaštitom države, pa je predviđeno da drugostepeni sud po žalbi na rešenje, odluči u roku od osam dana od dana kada mu je žalba dostavljena;
  • U delu ZVP koji se odnosi na postupke za uređenje imovinskih odnosa, izvršene su određene izmene u postupku za raspravljanje zaostavštine jer je omogućeno poveravanje ostavinskog postupka ili pojedinih radnji javnom beležniku;

 

  1. Narodna skupština Republike Srbije na sednici od 23. maja 2014. godine usvojila je Zakon o pravobranilaštvu (’’Sl. glasnik RS’’ br. 55/14) čijim stupanjem na snagu prestaje da važi Zakon o javnom pravobranilaštvu (’’Sl. glasnik RS’’, br. 43/91) i Uredba o zastupniku Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava (’’Sl. glasnik RS’’, br. 61/06).

Razlog za donošenja ovog Zakona leži u činjenici da važeći zakon nije odredio pojam pravobranilaštva i pravobranioca, niti je utvrdio osnovna načela na kojima bi trebalo da se zasniva rad pravobranilaštva kao organa koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, načelo samostalnosti i načelo zaštite poverljivih podataka. Sam naziv pravobranilaštva neadekvatno je određen dodavanjem reči javno u nazivu imajući u vidu da zaštita javnog interesa nije primarna funkcija pravobranilaštva koje primarno štiti interes pravnih lica koja zastupa – države, autonomne pokrajine, grada ili opštine. Osnovni cilj koji se donošenjem ovog Zakona postiže je stvaranje uslova za najkvalitetniju zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokraijne i jedinice lokalne samouprave, a njim bi se na jedinstven način i trajno rešilo pitanje načina ostvarivanja pravobranilačke funkcije.

Narodna skupština Republike Srbije na sednici od 23. maja 2014. godine usvojila je Zakon o posredovanju u rešavanju sporova (’’Sl. glasnik RS’’ br. 55/14), koji stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ’’Sl. glasniku RS’’, a primenjuje se od 1. januara 2015. godine, osim odredaba čl. 6 do 8. i člana 33. stav 5. koji se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o posredovanju – medijaciji (’’Sl. glasnik RS’’, br. 18/05). Razlog za donošenje ovog Zakona nametnula je potreba za poboljšanjem i unapređivanjem postojećeg normativnog okvira posredovanja u rešavanju sporova koji je utvrđen važećim Zakonom o posredovanju – medijaciji, kako bi se pospešila primena posredovanja u spornim odnosima u kojima strane mogu da raspolažu svojim zahtevima i posredno ostvarili pozitivni efekti u funkcionisanju pravosudnog sistema u Srbiji. Cilj donošenja ovog Zakona je mogućnost da u postupku stranke dobrovoljno reše sporni odnos putem pregovaranja, čime se doprinosi rasterećenju sudova i ostvarivanju prava na pravično suđenje u razumnom roku.­