Knowledge

Archive

Aktuelna službena mišljenja u vezi sa radnim odnosom

29. March 2011. | Author: admin

Zakon o radu („Sl.glasnik RS“, br.24/2005, 61/2005 i 54/2009, dalje: „Zakon“), kao jedan od najprimenjenijih zakona u Republici Srbiji, reguliše prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Odredbe ovog Zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog lica, odnosno fizičkog lica, kao i na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije. Shodno tome, u daljem tekstu, dostavljamo Vam izvode iz najaktuelnijih službenih mišljenja, koje je donelo Ministarstvo rada i socijalne politike.

Pre svega ističemo da se u Zakonu određuje, da svaki zaposleni ima pravo na godišnji odmor kao i da se zaposleni ne može odreći prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti. Godišnji odmor je u Zakonu određen u minimalnom trajanju od 20 radnih dana. Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor. Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. U vezi sa prethodno navedenim, u Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-72/2011-02 od 28.3.2011.godine ističe se da su svi poslodavci dužni da o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenog odluče rešenjem, te da nije dovoljno da samo vodi evidenciju za svakog zaposlenog o broju dana iskorišćenog godišnjeg odmora bez donošenja rešenja o godišnjem odmoru. Dalje se ističe da nema zakonskih smetnji da poslodavac jednim rešenjem odluči o korišćenju godišnjeg odmora za veći broj zaposlenih kada se radi o istom periodu korišćenja godišnjeg odmora i istom broju dana pripadajućeg godišnjeg odmora, s tim što je to rešenje dužan da dostavi svim zaposlenima na koje se odnosi.

Ministarstvo rada i socijalne politike donelo je i Mišljenje br. 011-00-262/2010-01 od 05.07.2010.godine u kome se ističe da je poslodavac, koji je svojom krivicom uskratio korišćenje godišnjeg odmora zaposlenom, dužan da mu naknadi štetu za neiskorišćeni godišnji odmor, ali ako dokaže da nije kriv što zaposleni nije koristio godišnji odmor onda ne postoji ni odgovornost za štetu na strani poslodavca što zaposleni nije koristio godišnji odmor.

Dalje, kao jedno od aktuelnih pitanja postavlja se pitanje prava na privremenu sprečenost za rad zaposlenih, tzv. bolovanja. U članu 103 Zakona navodi se da je zaposleni dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Međutim, kao jedan od razloga za otkazivanja ugovora o radu, u članu 179 Zakona se predviđa da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Sa tim u vezi, Ministarstvo rada i socijalne politike je donelo Mišljenje br. 011-00-963/2010-02 od 8.2.2011.godine u kome se određuje da ako se privremena sprečenost za rad zaposlenog nastavi u kontinuitetu i nakon očekivanog vremena trajanja sprečenosti za rad, zaposleni nije dužan da poslodavcu dostavi novu potvrdu, a njeno nedostavljanje ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu zaposlenom.

Zakon reguliše i oblike rada van radnog odnosa i kao jedan od mogućih ugovora koji bi regulisali takav rad, navodi se ugovor o delu. U članu 199 Zakona propisano je da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ugovor o delu zaključuje se u pisanom obliku. U Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-69/2011-02 od 11.2.2011.godine se navodi da se može zaključiti ugovor o delu sa određenim licima samo za obavljanje poslova koji su van delatnosti kompanije, odnosno za poslove koji nisu sistematizovani pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Ugovor o delu je ugovor koji se zaključuje van radnog odnosa i lice koje je obavlja poslove po osnovu ugovora o delu nema status zaposlenog u smislu Zakona.