Prečišćavanje otpadnih voda je komunalna delatnost koji je tradicionalno, prema trenutno važećim zakonskim rešenjima, u nadležnosti jedinice lokalne samouprave. Međutim, ovakav decentralizovan model upravljanja, u kome je jedinica lokalne samouprave odgovorna za prečišćavanje otpadnih voda, a samim tim i za upravljanje postrojenjima za preradu otpadnih voda, pokazao je nedostatke u praksi. Nedostaci koji se mogu izdvojiti jesu najpre nedovoljno novčanih sredstava lokalne samouprave, a zatim i nedovoljan kapacitet lokalnih samouprava da preuzmu odgovornost u ovoj oblasti, izostanak stvarne kontrole, kao i nedovoljna transparentnost u poslovanju.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (u daljem tekstu „MGSI“) trenutno sprovodi programe i projekte izgradnje komunalne kanalizacione infrastrukture, u okviru kojih je planirana izgradnja ili rekonstrukcija 177 postrojenja za preradu otpadnih voda (u daljem tekstu „PPOV“) u Srbiji. Tokom sprovođenja ovih projekata, uočeni su problemi na poslovima izgradnje PPOV, uglavnom zbog ograničenih resursa i kapaciteta velikog broja jedinica lokalne samouprave.
Iz tog razloga, MGSI je u periodu od avgusta do septembra 2023 godine obavilo terensku kontrolu rada 40 PPOV. Izvršenim pregledom utvrđeno je da pet postrojenja nije funkcionalno jer za njih nije razrađena mreža, za devet je potrebna potpuna rekonstrukcija ili rušenje i izgradnja novog, dok su za ostalih 26 potrebna veća ili manja dodatna ulaganja.
Zbog ovih nalaza, MGSI planira da u narednom periodu radi na izmenama zakonske regulative kako bi se unapredilo upravljanje ovim postrojenjima.
Pri razmatranju više modela upravljanja PPOV, smatra se da je najefikasniji za RS model sa osnivanjem javno-privatnog partnerstva (u daljem tekstu „JPP“) u ovoj oblasti, pa će u narednom periodu MGSI pristupiti izmeni zakonske regulative u cilju uređivanja upravljanja postrojenjima za preradu otpadnih voda.
U skladu sa iskustvom naše advokatske kancelarije u oblasti JPP, izgradnja i upravljanje PPOV kao infrastrukturnih projekata od opšteg interesa, idealna je za realizaciju kroz projekte JPP. Ovaj oblik realizacije projekata je pogodan imajući u vidu vrednost i značaj ovih objekata, kao i same komunalne delatnosti, finansijsku održivost, transfer znanja i tehnologija privatnog partnera, očekivan nivo usluge uz odgovornost privatnog partnera. Međutim, do sada je samo jedan projekat realizovan kroz JPP (Projektovanje, izgradnja i upravljanje postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji grada Zrenjanina), a na čijoj pripremi i sprovođenju je učestvovala i naša kancelarija.
Uz podršku nadležnih ministarstava se već dugo se radi na tome da se izgrade postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u svim jedinicama lokalne samouprave, međutim dosadašnja postrojenja su se uglavnom gradila iz sredstava ili kredita azličitih izvora, uključujući: IPA fondove EU, zajmove Banke za razvoj Saveta Evrope (CEB), međudržavni sporazum sa Narodnom Republikom Kinom, finansiranje od strane Republike Mađarske, Zajmove Nemačke razvojne banke (KfW) itd.
U tom kontekstu, očekujemo novu regulativu koja će omogućiti efikasnije upravljanje postrojenjima za preradu otpadnih voda kroz projekte JPP, što će doprineti poboljšanju kvaliteta života svih građana Srbije. Nadamo se da će nova regulativa ubrzati procese izgradnje i modernizacije postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i da će omogućiti bolje upravljanje ovim važnim infrastrukturnim objektima u budućnosti.