- Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom („Sl. glasnik RS“, br. 120/2007, 93/2008 i 53/2017)
Na osnovu člana 43. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 91/15), Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministar zdravlja sporazumno su doneli Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom („Sl. glasnik RS“, br. 120/2007, 93/2008 i 53/2017, u daljem tekstu: ,,Pravilnik“) koji je na snazi od 07.06.2017.
Na radnim mestima sa povećanim rizikom, služba medicine rada, koristeći podatke iz akta poslodavca o proceni rizika, vrši prethodni lekarski pregled lica koja zasnivaju radni odnos, kako bi se utvrdila njihova zdravstvena sposobnost za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom. Pregledi ove vrste vrše se pre zasnivanja radnog odnosa na radnom mestu sa povećanim rizikom, pre premeštaja na drugo radno mesto sa povećanim rizikom, zatim prilikom svakog utvrđivanja novih rizika na radnom mestu sa povećanim rizikom na kome zaposleni radi i svaki put kada zaposleni ima prekid u obavljanju poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom duži od 12 meseci.
S druge strane, periodičnim lekarskim pregledom se utvrđuje i prati zdravstveno stanje zaposlenih za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom u odnosu na faktore rizika tog radnog mesta. Zaposleni se upućuje na pregled najkasnije 30 dana pre isteka roka utvrđenog ovim Pravilnikom, nakon zaključivanja bolovanja po osnovu teške povrede na radu ili posle bolesti ili povrede koji nisu u vezi sa radom – ako postoji sumnja na smanjenu radnu sposobnost. Novina uvedena Pravilnikom je ovlašćenje dato službi medicine rada da obavi kontrolni lekarski pregled kojim se kod zaposlenog prate utvrđena patološka stanja i poremećaji, kao i da procenjuje dalju ispunjenost posebnih zdravstvenih uslova za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom.
Pravilnikom je propisano šta obuhvata opšti, a šta specifični pregled i način vršenja lekarskih pregleda. Uput za prethodni, odnosno periodični pregled koji popunjava poslodavac pri upućivanju zaposlenog na lekarski pregled je sastavni deo Pravilnika. Služba medicine rada može zahtevati prethodnu medicinsku dokumentaciju od izabranog lekara zaposlenog, zatim može koristiti već postojeće laboratorijske nalaze, ne starije od mesec dana, a na kraju pregleda je u obavezi da popuni izveštaj o izvršenom prethodnom, odnosno periodičnom pregledu koji je takođe sastavni deo Pravilnika. U slučaju da služba medicine rada utvrdi poremećaj zdravstvenog stanja zaposlenog u obavezi je da bez odlaganja obavesti zaposlenog i njegovog izabranog lekara.
- Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete („Sl. glasnik RS“, br. 102/2016)
Na osnovu člana 6. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 91/15), Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministar zdravlja sporazumno su doneli Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete („Sl. glasnik RS“, br. 102/2016, dalje: ,,Pravilnik“). Pravilnik je na snazi od 28.12.2016. godine.
Pravilnik propisuje zahteve koje je poslodavac dužan da ispuni kako bi sprečio, otklonio i smanjio na najmanju moguću meru rizik po bezbednost i zdravlje zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete, što predstavlja i glavni cilj njegovog donošenja. Poslodavac je dužan da izvrši procenu svih rizika po bezbednost ili zdravlje i svih posledica na trudnoću i dojenje koje mogu imati zaposlene, proceni prirodu, nivo i trajanje izloženosti i donese akt o proceni rizika radi utvrđivanja načina i mera za otklanjanje ili smanjenja istih. Poslodavac o svim donetim aktima obaveštava zaposlene i njihove predstavnike za bezbednost i zdravlje na radu, kao i merama koje se preduzimaju u cilju otklanjanja rizika.
U Pravilniku su takođe pobrojana radna mesta za koja je procenom rizika utvrđen rizik po bezbednost ili zdravlje od izlaganja štetnostima i na kojima zaposlena žena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne sme raditi. Štetnosti su podeljene na fizičke i biološke štetnosti i opasne hemijske materije a podela je izvšena u skladu sa time da li štete zaposlenim ženama tokom trudnoće ili zaposlenim ženama koje doje dete.
Kao štetni procesi navode se: proizvodnja auramina, rad koji uključuje izlaganje policikličnim aromatičnim ugljovodonicima prisutnim u čađi, katranu ili smoli kamenog uglja, izlaganje prašini, dimu i aerosolima koji nastaju pri žarenju i elektropreradi bakar-niklovog kamenca, proizvodnja izopropil-alkohola u prisustvu jakih kiselina, rad koji uključuje izlaganje prašinama tvrdog drveta. Podzemni rad u rudniku izdvojen je kao radno mesto na kome trudnice i žene koje doje dete ne smeju raditi.
- Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih („Sl. glasnik RS“, br. 102/2016)
Na osnovu člana 6. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 91/15), Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministar zdravlja sporazumno donose Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad („Sl. glasnik RS“, br.102/2016, dalje: „Pravilnik“). Cilj donošenja Pravilnika je sprovođenje preventivnih mera kako bi se sprečile povrede i oštećenje zdravlja mladih zaposlenih starosti od najmanje 15, a najviše 18 godina, pri obavljanju poslova kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da izvrši procenu rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja, a posebno je u obavezi da vodi računa o organizaciji rada, izloženosti fizičkim, hemijskim i ostalim štetnostima, načinu korišćenja opreme za rad, nivou osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad i instrukcijama za mlade. Ukoliko se utvrdi da postoji neki rizik za bezbednost ili zdravlje mladih, praćenje njihovog zdrvastvenog stanja vrši se po istom postupku kao i prethodni i periodični pregledi, o trošku poslodavca.
Poslodavac je dužan da obaveštava mlade i njihove zakonske zastupnike o rezultatima procene rizika i merama koje preduzima kako bi rizike otklonio. S obzirom na to da mladi nemaju dovoljno saznanja i iskustva o postojećim i mogućim rizicima, pregled štetnosti, procesa i radova je sastavni deo ovog Pravilnika.
Posebno je zabranjeno da mladi obavljaju posao koji je iznad njihovih fizićkih i psiholoških sposobnosti, da se izlažu otrovnim, karcinogenim materijama i materijama koje izazivaju nasledna genetska oštećenja ili utiču na ljudski razvoj, da se izlažu štetnom zračenju ili ekstremnoj hladnoći, vrućini, buci i vibracijama.