Narodna skupština Republike Srbije donela je, na Sedmoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2016. godini, 28. decembra 2016. godine Zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 108/2016 – u daljem tekstu: “Zakon”), koji se primenjuje od 5. februara 2017. godine, osim odredaba čl. 3, 6, 7. i 34. ovog zakona koje će se primenjivati od 1. jula 2017. godine.
Zakonom je izvršeno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa propisima Evropske unije i pravilima Svetske trgovinske organizacije, ali i usaglašavanje sa nacionalnim propisima i to sa Zakonom o opštem upravnom postupku, Zakonom o budžetskom sistemu, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, Zakonom o prekršajima i Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima.
Ovim Zakonom izvršene su značajne izmene u pogledu nadležnosti za rešavanje u drugostepenom carinskom upravnom postupku. Naime, članom 12. Carinskog zakona propisano je da se protiv prvostepene odluke koju u upravnom postupku donese carinarnica može uložiti žalba Komisiji za žalbe Uprave carina. S druge strane, članom 216. Zakona o opštem upravnom postupku (Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/2010) izričito je propisano da se za rešavanje u drugom stepenu ne može utvrđivati nadležnost u okviru organa koji je u upravnoj stvari rešavao u prvom stepenu. Brisanjem nadležnosti Komisije za žalbe Uprave carina i propisivanjem nadležnosti Ministarstva finansija za rešavanje u drugom stepenu, odredbe Carinskog zakona usklađene su sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
Unapređen je i sistem prikupljanja i obrade podataka o ličnosti, koje carinski organi prikupljaju vršenju svoje nadležnosti, a propisuje se i obaveza Uprave carina da formira elektronsku bazu podataka u vezi sa zaštitom prava intelektualne svojine, radi usklađivanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti(„Sl. glasnik RS“, br. 97/2008, 104/2009 – dr. zakon, 68/2012 – odluka US i 107/2012)i sa regulativom Evropske unije.
U cilju usklađivanja Carinskog zakona sa novim Zakonom o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016 – odluka US) predviđene su strože novčane kazne za određene carinske prekršaje, tako umesto kazne od 100.000 dinara, pravno lice će se kazniti novčanom kaznom od 200.000 dinara, preduzetnik, umesto 50.000 dinara, novčanom kaznom od 100.000 dinara, a fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu umesto 10.000 dinara, kazniće se novčanom kaznom od 20.000 dinara.
Zakonom se dodaje novi stav u članu 103. Carinskog zakona koji se odnosi na sprovođenje naknadne kontrole deklaracije od strane carinskog organa. Članom 103. Carinskog zakona dato je ovlašćenje carinskim organima da vrše naknadnu kontrolu, a pitanja koja se tiču samog sprovođenja postupka, tzv. proceduralna pitanja, kao što su pokretanje postupka, rok za sprovođenje i slično, mogu biti regulisana shodnom primenom Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Dalje,Zakonom se briše član 218. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona kojim je bilo propisano da se uvozne dažbine ne plaćaju na novu opremu koja se ne proizvodi u zemlji, koja se uvozi za novu ili proširenje postojeće proizvodnje, modernizaciju proizvodnje, uvođenje nove odnosno osavremenjavanje postojeće tehnologije, osim putničkih motornih vozila i aparata za igru na sreću, iz razloga što je 1. januara 2015. godine uspostavljena puna liberalizacija trgovine u skladu sa postojećom mrežom sporazuma o slobodnoj trgovini, čime privredni subjekti i imaju mogućnost uvoza opreme po povlašćenom režimu, odnosno bez plaćanja carine.
Umesto dosadašnjeg zakonskog rešenja prema kom je carinski organ naplaćivao naknade za pružanje posebnih usluga i koje su pripadale Upravi carina, novim zakonskim rešenjem, pomenute naknade postaju takse za javne usluge i kao takve, predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije, a radi usklađivanja sa Zakonom o budžetskom sistemu(„Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015 i 99/2016).
U delu koji se odnosi na prodaju carinske robe, Zakonom se propisuje upravljanje privremeno zadržanom robom koja je predmet carinskog prekršaja na način predviđen za imovinu proisteklu iz krivičnog dela.
