Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu

Objavljeno
18/07/2014
Objavljeno u
Bilteni

Narodna skupština Republike Srbije je 18.07.2014. godine usvojiila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji je objavljen u ’’Sl. glasniku RS’’ br. 75/14, i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, odnosno 29.07.2014. godine (dalje: „Zakon o radu“).

Zakon o radu uvodi značajne novine koje se odnose na veliki broj instituta u oblasti radnopravnih odnosa, među kojima su najznačajnije promene prikazane dalje u tekstu.

  • Zakon o radu takođe drugačije reguliše određene vrste radnog odnosa, tako što produžava period za koji se može zasnovati radni odnos na određeno vreme na 24 meseca, zatim precizira uslove pod kojima se obavlja i prestaje probni rad i uvodi rad na daljinu;
  • Uvode se i određene novine u odnosu na radno vreme, tako što se preciziraju se pojmovi radnog vremena, punog i nepunog radnog vremena, kao i prekovremeni rad, utvrđuje se način rasporeda radnog vremena, način preraspodele radnog vremena i uvodi se pojam rada u smenama;
  • Preciziraju se i odredbe koje se odnose na godišnji odmor, gde je među najznačajnijim novinama u ovoj oblasti ta da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca u toj kalendarskoj godini, utvrđuje se pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa kod poslodavca kod koga zaposleni nije iskoristio godišnji odmor u celosti ili delimično i briše se odredba prema kojoj je poslodavac bio u obavezi da izda potvrdu o neiskorišćenom godišnjem odmoru;
  • Verovatno najznačajnije promene odnose se na razloge i postupak prestanka radnog odnosa, te se preciziraju odredbe koje se odnose na postupak pre prestanka radnog odnosa, kao i postupak prestanka radnog odnosa u slučaju kada zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, prilikom isplate otpremnine u slučaju tehnološkog viška uzima se u obzir samo period proveden u radnom odnosu poslodavca kod koga mu po navedenom osnovu prestaje radni odnos, dok su i produženi rokovi zastarelosti za otkazivanje ugovora o radu na šest meseci (subjektivni rok) i 12 meseci (objektivni rok);
  • Na kraju, Zakon o radu ukida radne knjižice sa 31.12.2015. godine, dok Radne knjižice izdate do 31.12.2015. godine ostaju u pravnom prometu i mogu da se koriste za ostvarivanje prava zaposlenih.
  • Zakon o radu uvodi novine u delu koji se odnosi na obavezne opšte akte poslodavca, tako što se predviđa obaveza zaključenja kolektivnog ugovora, a donošenje pravilnika o radu samo u slučaju nemogućnosti donošenja kolektivnog ugovora, dok se obaveza donošenja pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova sada odnosi samo na poslodavca koji ima 10 zaposlenih i više;
  • Značajna novina odnosi se na i uvođenje mogućnosti izricanja novčane kazne zaposlenom do 20% za period do tri meseca, u slučaju nepoštovanja radne discipline ili povrede radne obaveze kada poslodavac smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da te povrede nisu takve prirode da zaposlenom prestane radni odnos;
  • Što se tiče najznačajnijih promena koje se odnose na zaradu i ostala primanja zaposlenih, uvedene su novine koje se odnose na ukidanje prava na obavezno uvećanje zarade po osnovu rada u smenamadok je predviđeno da se uvećanje zarade po osnovu „minulog rada” obračunava samo na osnovu vremena provedenog u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca, poslodavca prethodnika, kao i povezanih lica u skladu sa zakonom, a uvodi se i institut minimalne cene rada;
  • Zakon o radu uvodi i novine koje se odnose na određena procesna pitanja u slučaju pokretanja radnog spora, tako što se rok za pokretanje postupka za poništaj rešenja poslodavca skraćuje sa 90 na 60 dana, preciziraju se pravne posledice nezakonitog otkaza, a briše se odredba kojom se ograničava obaveza okončavanja radnog spora u roku od šest meseci;
  • Posebno su regulisana i pitanja koja se odnose na upućivanje zaposlenih, te tako zaposleni sada može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove bez sprovođenja procedure propisane zakonom za ponudu aneksa ugovora, za najduže 45 radnih dana u periodu od 12 meseci, dok se istovremeno briše obaveza da se u slučaju upućivanja zaposlenog na rad kod drugog poslodavca zaposlenom ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga uputio na rad;

Zakon o radu precizira odnosno usklađuje odredbe o propisanim novčanim kaznama sa najnovijim izmenama zakona, dok u prelaznim i završnim odredbama predviđa obavezu usklađivanja akta o sistematizaciji u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona, odnosno obavezu zaključenja kolektivnog ugovora ili donošenja pravilnika o radu u roku od 6 (šest) meseci od dana stupanja na snagu zakona.

Podelite

Scroll