U Službenom glasniku RS objavljene su izmene i dopune Zakona o elektronskom fakturisanju (u daljem tekstu: “Zakon o e-fakturisanju”) koje se primenjuju od 1. januara 2025. godine, kao i novi Zakon o elektronskim otpremnicama (u daljem tekstu: “Zakon o e-otpremnicama”), koji stupa na snagu i primenjuju se od 6. decembra 2024. godine.
- Zakon o e-fakturisanju
Izmenama Zakona o e-faktursanju, uveden je pojam ,,status subjekta” koji predviđa obavezu svakog subjekta koji se nalazi u sistemu elektronskih faktura da iskazuje podatke koji se odnose na obavezu obračunavanja poreza na dodatu vrednost. Subjekti, koji su upisani u listu korisnika sistema elektronskih faktura, a koji se do 15. decembra 2024. godine ne izjasne o statusu subjekta, u sistem elektronskih faktura će se unositi podaci o statusu subjekta na osnovu podataka preuzetih od Poreske uprave.
Obaveza elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost uvedena je i za prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata i vlasničkih udela na tim dobrima, dok se ova obaveza ukida za promet turističkih agencija i promet polovnih dobara, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta, uključujući i primljeni avans, na koji se primenjuju posebni postupci oporezivanja.
Izmenama i dopunama Zakona o e-fakturisanju predviđeno je i sačinjavanje preliminarne poreske prijave, na osnovu podataka koji se nalaze u sistemu elektronskih faktura.
Na kraju, u cilju što efikasnijeg i pouzdanijeg praćenja prekograničnih transakcija i prometa između privrednih subjekata, propisuje se da će korisnik sistema elektronskih faktura moći da izvrši uvid u podatke o uvozu, odnosno dopremanju dobara stavljenih u slobodan promet u skladu sa carinskim propisima, pristupom listi carinskih deklaracija za uvoz, odnosno dopremanje dobara.
- Zakon o e-otpremnicama
Kada je reč o Zakonu o e-otpremnicama, specifično je da će se ovaj zakon sprovoditi fazno, tako da će prva faza otpočeti 1. januara 2026. godine, kada će se Zakon prvenstveno primenjivati na javni sektor i učesnike u otpremanju akciznih dobara, a puna primena propisa će nastupiti u drugoj fazi, koja će otpočeti 2027. godine.
Razlozi za donošenje novog Zakona o e-otpremnicama jeste potreba za uvođenjem centralizovanog sistema elektronskih otpremnica koji bi omogućio razmenu otpremnica u standardizovanom digitalnom formatu. Na ovaj način će se obezbediti zaštita od zloupotrebe podataka, postići će se transparentnost u radu privrednih subjekata, doprineće se efikasnosti inspekcijskih organa, pre svega kroz finansijsku kontrolu.
Zakonom su posebno definisani su termini e-otpremnica i e-prijemnica. Obavezu slanja e-otpremnice ima subjekt privatnog sektora i subjekt javnog sektora po osnovu svakog kretanja dobara nad kojima ima pravo raspolaganja, kao i operater prevoza po osnovu kretanja dobara nalogodavca, dok postoji i čitava lista kretanja dobara koja ne podležu obavezi slanja e-otpremnice, s tim što Zakon predviđa izuzetke u odnosu na, između ostalog, isporuku robe preko distributivnih mreža, promet na malo u skladu sa propisima o fiskalizaciji, obaveze iz međunarodnih sporazuma i dr.
E-otpremnice će se slati, primati, čuvati i upravljati preko centralizovanog sistema e-otpremnica, u okviru koga će se svaka poslata e-otpremnica evidentirati, verifikovati i čuvati, sve u cilju što efikasnijeg praćenja robe u njenom transportu, od prvog utovara, pa sve do njenog konačnog prihvatanja. Lica koja nisu zakonski korisnici sistema moći će da isti koriste, kao dobrovoljni korisnici, pod uslovima predviđenim Zakonom.
E-prijemnice će služiti za prihvatanje ili odbijanje e-otpremnica. U tom smislu, Zakon pravi razliku između subjekata javnog i privatnog sektora, u smislu propuštanja obaveza slanja e-prijemnice, pa se tako kod subjekata javnog sektora, e-otpremica smatra u celosti prihvaćenom, a kod subjekata privatnog sektora se smatra u potpunosti odbijenom. Zakonom su predviđeni uobičajeni elementi koje elektronska otpremnica sadrži, ali je ostavljena i mogućnost da se u otpremnicu mogu uneti i drugi podaci od značaja za pošiljaoca, primaoca ili druge zainteresovane strane.
Elektronske prijemnice će omogućiti sa jedne strane primaocu robe da vrši kontrolu isporučene robe, dok će ispekcijski organi, za sve vreme trasporta određene robe, imati uvid u istoriju e-otpremnice, od njenog nastanka i evidentiranja u sistemu, pa sve do njenog potvrđivanja od primaoca robe.
Zakon o e-otpravnicama predviđa posebna pravila i rokove čuvanja e-otpremnica, a sadrži i kaznene odredbe, kojima se predviđaju novčane kazne za nepoštovanje zakonskih obaveza kroz prekršaje pravnih lica (od 200.000 do 2.000.000 dinara), odgovornih lica u okviru pravnog lica (od 50.000 do 150.000 dinara) i preduzetnika (od 50.000 do 500.000 dinara).
Preuzmite NEWSLETTER u PDF formatu klikom OVDE.
Za sve dodatne konsultacije ili pravnu pomoć, možete se obratiti timu Tasić & Partneri putem mejla na [email protected] ili putem telefona na +381 11 630 22 33.