Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti COVID-19 (“Sl. glasnik RS“, br. 126/2020, u daljem tekstu: “Uredba”), kojom se bliže uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu koji se suočavaju sa finansijskim poteškoćama zbog epidemije COVID-19, uz izuzetak učesnika na tržištu finansijskih usluga.
Uredbom je propisano da se državna pomoć kroz dokapitalizaciju može dodeliti uz ispunjenje sledećih uslova:
1. da učesnici na tržištu nisu bili u teškoćama, tj. nisu bili sposobni da sopstvenim sredstvima, sredstvima svojih vlasnika/akcionara ili poverilaca ili sredstvima iz drugih izvora na tržištu spreči gubitke i koji bi, bez intervencije države, kratkoročno ili srednjeročno, ugrozili njihov opstanak, na dan 31. decembra 2019. godine; propisano ograničenje ne važi za mala i mikro preduzeća, osim ukoliko se nad njima ne sprovodi stečajni postupak, kao i ukoliko nisu dobili državnu pomoć za sanaciju ili za restrukturiranje;
2. da bi bez intervencije države učesnik na tržištu prekinuo poslovanje ili bi se suočio sa ozbiljnim poteškoćama u poslovanju;
3. da postoji interes države da se interveniše;
4. da učesnik na tržištu nije u mogućnosti da pribavi finansiranje na tržištu po pristupačnim uslovima, a postojeće horizontalne mere državne pomoći za otklanjanje štetnih posledica ili likvidnost učesnika na tržištu nisu dovoljne da bi se osigurala održivost korisnika;
5. da je učesnik na tržištu podneo pisani, obrazloženi zahtev za dodelu državne pomoći davaocu, koji se dostavlja Komisiji za kontrolu državne pomoći uz prijavu državne pomoći.
Državna pomoć kroz dokapitalizaciju može se dodeliti najkasnije do 30. septembra 2021. godine.
Ako individualna ili državna pomoć koja se dodeljuje, na osnovu šeme po korisniku, prelazi iznos od 250 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan dodele državne pomoći, davalac je dužan da pored ispunjenosti uslova iz ove Uredbe dokaže da:
1. finansiranje na tržištu ili horizontalne mere državne pomoći za likvidnost nisu dovoljni da se osigura održivost korisnika;
2. su odabrani instrumenti dokapitalizacije uz prateće uslove primereni za rešavanje ozbiljnih poteškoća korisnika;
3. je državna pomoć proporcionalna, odnosno ne prelazi minimum potreban da se osigura održivost učesnika na tržištu.
Država može da dodeli pomoć pojedinačno ili u kombinaciji primenom dva tipa instrumenata i to: vlasničkim instrumentom, izdavanjem običnih ili preferencijalnih akcija, odnosno na drugi način kojim se direktno stiče udeo u kapitalu i kroz ostvarivanje prava na učešće u dobiti, sporazumom o „tihomˮ partnerstvu bez učešća u upravljanju, konvertibilnim osiguranim ili neosiguranim obveznicama, varantima, odnosno drugim instrumentom kojim se indirektno stiče udeo u kapitalu – tzv. hibridnim instrumentima.
Minimalna naknada za hibridne instrumente kapitala, dok se ne pretvore u vlasnički instrument, mora biti najmanje jednaka osnovnoj referentnoj kamatnoj stopi ili drugoj referentnoj stopi, uvećanoj za premiju kako sledi:
1. mikro, mala i srednja preduzeća – 1. godine 225, 2. i 3. godine 325, 4. i 5. godine 450, 6. i 7. godine 600 i 8. godine i preko 800;
2. velika preduzeća – 1. godine 250, 2. i 3. godine 350, 4. i 5. godine 500, 6. i 7. godine 700 i 8. godine i preko 950.
Konverzija hibridnih instrumenata u vlasnički udeo sprovodi se po ceni koja je umanjena za 5% ili više od emisione cene akcija (TERP – Theoretical Ex-Rights Price) u trenutku konverzije, dok se trenutkom konverzije u vlasnički udeo uvodi mehanizam za postepeno povećanje naknade državi. Ako dve godine nakon konverzije udeo u kapitalu korisnika nije prodat, udeo se uvećava za najmanje 10% u odnosu na preostalo učešće države u vlasništvu po osnovu konverzije, a davalac može da predloži alternativne mehanizme za povećanje naknade ili određivanje cene konverzije pod uslovom da imaju isti podsticajni efekat i sličan ukupni uticaj na naknadu državi.
Ono što je bitno napomenuti je da državna pomoć kroz dokapitalizaciju ne sme preći iznos koji je neophodan za uspostavljanje strukture kapitala korisnika koja je prethodila izbijanju epidemije COVID-19, odnosno stanja na dan 31. decembra 2019. godine, dok naknada za državnu pomoć kroz dokapitalizaciju predstavlja cenu, odnosno nagradu državi, za ulaganje u kapital učesnika na tržištu. Kao što je već napred napomenuto, naknada se povećava postepeno, približavajući se tržišnim cenama zaduživanja, sa ciljem da se korisnik podstakne da u što kraćem roku otkupi predmetno ulaganje države, čime se istovremeno umanjuje rizik od narušavanja konkurencije. Korisnik u svakom trenutku može da otkupi udeo u kapitalu koji je država stekla po osnovu državne pomoći, dok država može u bilo kom trenutku prodati svoj kapital po tržišnoj ceni kupcu koji nije korisnik dokapitalizacije.
Uredba u članu 17. propisuje da ukoliko je vrednost državne pomoći viša od 25% kapitala korisnika u trenutku dodele državne pomoći, korisnik je dužan da izradi izlaznu strategiju zasnovanu na verodostojnim podacima, u vezi sa izlaskom države iz kapitala. Propisano ne važi u slučaju ako se vrednost udela države po osnovu dokapitalizacije smanji ispod 25% vlasničkog kapitala u roku od 12 meseci od dana dodele državne pomoći.
Korisnik je dužan da periodično, svakih 12 meseci od dana dodele državne pomoći, podnosi izveštaj davaocu o napretku u sprovođenju rasporeda otplate i usklađenosti sa uslovima iz Uredbe. Dok se ne otplate u potpunosti, korisnici mera, osim mikro, malih i srednjih preduzeća, u roku od 12 meseci od dana dodele državne pomoći, a zatim periodično svakih 12 meseci, dužni su da objavljuju informacije o korišćenju primljene državne pomoći.
Za sve dodatne konslutacije ili pravnu pomoć možete se obratiti timu Tasić i Partneri putem maila na [email protected] ili putem telefona na +381116302233.