Narodna skupština je na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja 14. decembra 2017. godini usvojila set budžetskih, poreskih, finansijskih i ostalih zakona, a između ostalih, i:
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini (“Sl. Glasnik RS” 113/2017); i
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017).
1) Zakon o javnoj svojini(„Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 – dr. zakon, 108/2016 i 113/2017, dalje: “ZJS”)
ZJS stupa na snagu i primenjuje se od 18. decembra 2017. godine.Izmenama i dopunama su otklonjeni nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni ZJS, preciziranjem pojedinih odredaba i poboljšanjem postojećih zakonskih rešenja, teuređenjem pitanja raspolaganja i korišćenja određenih imovinska prava u svojini nosioca prava javne svojine.
Tako se ZJS-om precizira šta obuhvataju druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kako se pribavljaju, koriste i kako se njima raspolaže.Prilikom uređivanja načina pribavljanja, korišćenja i raspolaganja drugim imovinskim pravima upućeno je na primenu pojedinačnih posebnih zakona koji regulišu različita druga imovinska prava, kao i na odredbe ZJS koje se odnose na pribavljanje, korišćenje i raspolaganje nepokretnim stvarima, odnosno sredstvima u javnoj svojini.
Dopunjena je lista stvari koje ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja, tako da predmet prinudnog izvršenja ne mogu biti ni udeli, odnosno akcije koje javna preduzeća i privredna društva čiji je vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave poseduju u privrednim društvima, osim ukoliko postoji saglasnost Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave za uspostavljanje zaloge na navedenim udelima, odnosno akcijama. Pored toga, uvodi sa zabrana prinudnog izvršenja i za pokretne i nepokretne stvari koje koriste zdravstvene ustanove iz Plana mreže zdravstvenih ustanova. Od dana stupanja na snagu ZJS, ne može se sprovesti započeto prinudno izvršenje na predmetima koji po ovom zakonu ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
Produžen je rok za podnošenje naknadnog zahteva za upis prava javne svojine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno prava svojine javnog preduzeća i društva kapitala na nepokretnostima koje koriste, do31. decembra 2020.
2) Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012, 68/2015 i 113/2017, dalje: “Zakon”)
Zakon stupa na snagu 25. decembra 2017. godine, dok kod pojedinih odredaba postoji odložena primena, kako je u nastavku pojašnjeno.
Bitne novine odnose se na komercijalne transakcije u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, a koje su uvedene sa ciljem unapređenja sistema praćenja izdatih faktura u pomenutim transakcijama, kao i radi povećanja efikasnosti sprovođenja nadzora nad izmirivanjem novčanih obaveza subjekata javnog sektora u rokovima propisanim Zakonom. U Zakon se uvodi i novi izraz – Centralni registar faktura (dalje: “CRF”), koji predstavlja sistem (baza podataka) u kojem se registruju fakture i drugi zahtevi za isplatu, izdati od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici. Sve ostale izmene Zakona predstavljaju, zapravo, razradu mogućnosti i obaveza u odnosu na CRF.
Poverioci će ubuduće biti dužni da izdate fakture i druge zahteve za isplatu, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, pre njihovog dostavljanja dužnicima, registruju u CRF-u, doksubjekti javnog sektora, sa druge strane, mogu izmirivati novčane obaveze po fakturama i drugim zahtevima za isplatu samo ukoliko su isti ispravno registrovani u CRF-u.
Obaveza registrovanja faktura i drugih zahteva za isplatu u CRF-u u komercijalnim transakcijama u kojima su dužnici subjekti javnog sektora, a koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod Uprave za trezor, primenjivaće se počev od 01. marta 2018. godine, dok će se navedene odredbe u odnosu na ostale dužnike iz javnog sektora, koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod banaka, primenjivati po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.
Uvedene su i kaznene odredbe kojim su propisani prekršaji i prekršajne kazne u rasponu od 100.000,00 RSD do 2.000.000,00 RSD za poverioca pravno lice, odnosno privredni subjekt ili subjekt javnog sektora, ako ne registruje izdate fakture i druge zahteve za isplatu u CRF-u, kao i prekršajne kazne u rasponu od 5.000,00 RSD do 150.000,00 RSD za dužnika, odnosno odgovorno lice u javnom sektoru, ukoliko subjekt javnog sektora kojim rukovodi izmiri novčanu obavezu po fakturi i drugom zahtevu za isplatu, koji nisu registrovani u CRF-u.