Narodna skupština Republike Srbije na Četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2019. godini, 25. aprila 2019. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar , a isti je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku RS, odnosno 7. maja 2019. godine.
Izmenama i dopunama je pre svega promenjen naziv zakona tako što sad glasi „Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima i PRAVIMA upisanim u registar“, što ukazuje na proširenu nadležnost Registra.
Izmenama i dopunama Zakona je omogućeno poveriocu koji je stekao založno pravo predajom stvari u državinu ili na drugi zakonom određeni način, da može da zahteva upis svog prava zaloge u Registar zaloge, radi sticanja prava prvenstva naplate u skladu sa ovim zakonom, a što je do sada bilo moguće jedino u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima.
Predmet založnog prava sada mogu biti i potraživanja zalogodavca koja se uplaćuju na poseban bankovni račun zalogodavca, a u tom slučaju predmet založnog prava su potraživanja zalogodavca, a u Registru zaloge se upisuju i podaci o posebnom bankovnom računu zalogodavca na koji se ta potraživanja uplaćuju.
Takođe, predmet založnog prava mogu biti udeli (što u praksi ni do sada nije bilo sporno, imajući u vidu praksu Agencije za privredne registre), pokretne stvari na određenom mestu, uključujući inventar koji čine pokretne stvari namenjene prodaji ili davanju u zakup, kao i sirovine i materijali koji se koriste pri obavljanju delatnosti. Takođe, ukoliko se nalaze u svojini zalogodavca, založno pravo se po samom zakonu proširuje i na sve pokretne stvari koje postanu sastavni deo zbira pokretnih stvari posle zasnivanja zaloge.
Prilikom sticanja založnog prava na potraživanju koje se stiče na osnovu ugovora o zalozi potraživanja upisom u Registar zaloge , nije potrebno prethodno obavestiti dužnika o zalaganju.
Jedna od značajnijih novina odnosi se na ovlašćeno lice koje sada u odnosu na zalogodavca ima prava založnog poverioca, a u Registar zaloge se upisuju podaci o ovlašćenom licu umesto založnog poverioca. Ukoliko se radi o odricanju od založnog prava, ovlašćeno lice mora imati posebno ovlašćenje.
Izmenama i dopunama je predviđeno da založno pravo koje nastaje predajom stvari u državinu, a nije upisano u Registar zaloge, ne uživa prvenstvo u odnosu na založno pravo upisano u registar. Takođe, red prvenstva između založnog prava koje nastaje predajom založene stvari u državinu poveriocu i založnog prava upisanog u Registar zaloge određuje se prema vremenu (dan, čas i minut) prijema zahteva za upis založnog prava u Registar zaloge, a ne više prema vremenu nastanka odgovarajućeg založnog prava.
Propisano je da postupak vansudskog namirenja počinje istekom roka od 30 dana od dana objavljivanja obaveštenja od strane Registra zaloge, a po isteku navedenog roka založni poverilac ima pravo da predmet založnog prava uzme u državinu.
U slučaju vansudske prodaje, obaveštenje o mestu i vremenu održavanja objavljuje se na internet stranici Registra zaloge najmanje 15 dana pre dana održavanja vansudske prodaje.
Za sva dodatna pitanja, objašnjena i pomoć pri apliciranju možete se obratiti timu Tasić&Partneri na +381 116302233 ili putem e-maila [email protected] ili [email protected].
