Od 1. oktobra 2018. godine stupaju na snagu izmene i dopune Zakona o privrednim društvima kojima se propisuju obaveze privrednih društava u vezi sa elektronskim poslovanjem. Naime, privredna društva moraju imati adresu za prijem elektronske pošte. Navedene izmene za cilj imaju povećanje efikasnosti i sigurnosti poslovanja privrednih subjekata, poboljšanje odvijanja komunikacije sa državnim organima, te boljem rangiranju Republike Srbije na Doing business listi i otvaranju tržišta za inostrane investitore, te usklađivanju pozitivnog zakonodavstva sa potrebama privrednih subjekata.
Predmetne izmene nisu samo još jedna u nizu obaveza koje privredna društva imaju ispuniti pred nadležnim državnim organima kako bi svoje poslovanje doveli u sklad sa zakonskim odredbama, već priliku za privredna društva da unaprede efikasnost poslovanja i smanje troškove prelaskom na elektronski način poslovanja.
Elektronsko poslovanje je savremeni oblik organizacije poslovanja, koji podrazumeva intenzivnu primenu informatičke i posebno, internet tehnologije. Tako, internet poslovanje omogućava automatizaciju poslovnih transakcija i poslovanja, te smanjenje troškova poslovanja uz istovremeno povećanje kvailiteta i brzine pružanja usluga.
Iako su zakonodavna rešenja u Republici Srbiji prevashodno namenjena efikasnijoj komunikaciji sa privrede i državnih organa (B2G), zakonska regulativau oblasti elektronskog poslovanja omogućava vršenje elektronskog poslovanja sa privrednim društvima (B2B) i potrošačima (B2C), kao subjektima privatnog sektora.
Digitalizaciji poslovanja privrednih subjekata u Republici Srbiji najviše doprinose sledeći akti:
1) Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 94/2017);
2) Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015 I 44/2018);
3) Zakon o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013 i 30/2018);
4) Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016 i 30/2018) i
5) Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016).
Potpuni prelazak celokupne privrede na elektronsko poslovanje moguć je ako se poslovanje u elektronskom obliku vrši na svim nivoima društva. Tako, pozitivno srpsko zakonodavstvo omogućava elektronsko poslovanje u oblastima statusnog prava privrednih društava, komunikacije sa državnim organima, poslovanja između privrednih subjekata i potrošača, te oblasti poreza i računovodstva.
S obzirom na navedeno kao neophodan preduslov elektronskog poslovanja smatra se elektronski dokument, te mogućnost elektronskog potpisa kako bi se poboljšala sigurnost pravnog prometa i utvrđivanja verodostojnosti elektronskog potpisa.
Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju omogućava izradu elektronskog dokumenta, te potpisivanje takvog dokumenta, kako bi se komunikacija u celosti mogla vršiti elektronskim putem.Tako su u potpunosti izjednačenielektronski dokument sa „papirnim“ dokumentom, izrađenim u pisanoj formu, i propisano da se takvom dokumentu ne može osporiti punovažnost, dokazna snaga kao ni pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku. Omogućeno je i potvrđivanje autentičnosti i dokazne snage navedenih isprava upotrebom elektronskog potpisa i elektronskog pečata. Tako, za potpisivanje elektronskih dokumenata kvalifikovanim elektronskim potpisom, koji je snabdeven najvećom dokaznom snagom i izjednačen je sa svojeručnim potpisom, te pod zakonom propisanim uslovima i sa overenim svojeručnim potpisom, privredni subjekti moraju imati sertifikat za izradu kvalifikovanog elektronskog potpisa (koje izdaje registrovano sertifikaciono telo – kvalifikovani pružalac usluga od poverenja), odgovarajući softver i čitač elektronskih kartica.Sa druge strane, državni organi prilikom vršenja javnih ovlašćenja elektronskim putem, koriste kvalifikovani elektronski pečat, koji je izjednačen sa potpisom i pečatom nadležnog državnog organa na javnoj ispravi izdatoj u postupku vršenja javnih ovlašćenja u „papirnom“ obliku.
Izmene i dopune Zakona o privrednim društvima u mnogome doprinose digitalizacijičitave privrede, te, između ostalog, utvrđuju obavezu za privredne subjekte da poseduju elektronsku adresu, kako bi se komunikacija sa državnim organima i privrednim subjektima mogla vršiti elektronskim putem. Naime, predmetne izmene su u skladu sa konceptom E-Uprave, te digitalizacijom celokupne privrede. Navedeno rešenje stvara potrebne preduslove za eliminaciju „papirnog“ poslovanja, te smanjenje troškova poslovanja privrednih subjekata i državnih organa, usled povećanja ekonomičnosti, efikasnosti i izbegavanje troškova arihiviranja. Predmetna obaveza neće dovesti do toga da privredni subjekti snose troškove, s obzirom na to da je registracija elektronske adrese u Agenciji za privredne registre besplatno.
Pored obaveze da svako privredno društvo ima adresu za prjem elektronske pošte, Zakonom o privrednim društvimase omogućava i elektronsko osnivanje privrednog društva, uz mogućnost da seoverapotpisa na osnivačkom aktu, ako je reč o elektronskom dokumentu, zameni kvalifikovanim elektronskim potpisom članova društva, ako to nije u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje promet nepokretnosti. Zakon predviđa da overu potpisa na osnivačkom aktu, ako je reč o digitalizovanom dokumentu, može da zameni kvalifikovani elektronski potpis, odnosno kvalifikovani elektronski pečat lica koje je zakonom ovlašćeno za overu potpisa, rukopisa i prepisa. Navedenim izmenama se znatno umanjuju troškovi osnivanja društva. Nadalje, omogućava se da osnivački akti sačinjeni u elektronskoj formi i digitalizovani osnivački akti budu registrovani u elektronskom obliku. Za elektronsko osnivanje privrednog društva potrebno je imati elektronski čitač kartica ili USB token, sertifikat o kvalifikovanom elektronskom potpisu, te kreiran nalog za centralizovano prijavljivanje korisnika na sajtu Agencije za privredne registre.
Pravni okvir u Republici Srbiji omogućava i elektronsko dostavljanje podnesaka državnim orgnaima. Tako, Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuju mogućnost elektronskog dostavljanja podnesaka strankama i obavljanja komunikacije sa strankama elektronskim putem, čime se omogućava efikasnija komunikacija privrede i državnih organa. Na elektronsko dostavljanje se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje elektronski dokument, u slučaju da posebnim zakonima kojima se uređuje postupak pred organima uprave nije što drugo propisano.
Nadalje, izmenama zakona onemogućava se propisivanje obavezne upotrebe pečata u poslovanju od strane privrednih društava posebnim zakonima, čime se omogućava da se u celosti pređe na elektronsko poslovanje i upotrebu elektronskih dokumenata i elektronskih potpisa. Naime, iako Zakon o privrednim društvima nije propisivao obaveznu upotrebu pečata, podzakonski akti su predviđali obaveznu upotrebu pečata u poslovanju privrednog društva.
Pozitivno srpsko zakonodavstvo omogućava digitalizaciju finansijskih izveštaja privrednih društava, mogućnost ispostavljanja elektronskih faktura i podnošenje elektronskih poreskih prijava, kojima se digitalizuje poslovanje privrednih društava, u pogledu vršenja nadzora nad finansijskim poslovanjem društva, ispunjavanja obaveza prema fiskalnim vlastima, te vršenjem poslovnih transakcija.
U skladu sa Zakonom o računovodstvu, računovodstvene isprave (uključujući i fakture) mogu biti potpisane elektronskim potpisom ili drugim identifikacionim znakom, čime se u pravnom prometu omogućava izdavanja faktura u elektronskom obliku, što u mnogome smanjuje troškove poslovanja. Od postupka izdavanja faktura elektronskim putem najviše koristi imaju privredna društva koja posluju sa većim brojem klijenata, te je ušteda veća za velika privredna društva.
Zakon o računovodstvu propisuje izradu i objavljivanje finansijskih izveštaja u elektronskoj formi, koji se, potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika unose u registar finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre, dok se prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji poreske prijave za sve poreske oblike mogu podnositi u elektronskom obliku, što u mnogome doprinosi snižavanju troškova poslovanja i arhiviranja isprava u “papirnom” obliku.