Izmenama Odluke o obliku, sadržini i načinu korišćenja obrazaca platnih naloga za izvršenje platnih transakcija u dinarima (u daljem tekstu: „Odluka“) uvedene su dve nove šifre plaćanja za transakcije po osnovu prometa robe i usluga, uz primenu počev od 19.10.2024. godine.
Pored već postojećih šifra plaćanja, navedenom Odlukom uvedene su:
- šifra 29 koja ima za osnov Digitalnu imovinu – plaćanja po osnovu transakcija s virtuelnim valutama, digitalnim tokenima i digitalnom imovinom koja ima odlike finansijskih instrumenata (uključujući i plaćanje svih provizija, naknada i drugih troškova po osnovu tih transakcija) i
- šifra 30 koja ima osnov Promet nepokretnosti – plaćanja po osnovu prometa različite vrste zemljišta (poljoprivredno i građevinsko zemljište, šume i šumsko zemljište), zgrada (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i drugih građevinskih objekata, kao i posebnih delova zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) na kojima može postojati zasebno pravo svojine.
Ispred navedenih šifara dodavaće se cifra 1, ako je transakcija u gotovom, odnosno cifra 2 ako je transakcija bezgotovinska.
Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca, transakcije u vrednosti od 10.000 EUR ili više su strogo ograničene za privredne subjekte, uključujući i situaciju kada je iznos po osnovu jedne transakcije podeljen na više međusobno povezanih transakcija. Prema navedenom ograničenju, privredni subjekti ne smeju da prime u gotovini više od zakonom propisanog maksimuma, odnosno one transakcije koje prelaze ovaj iznos moraju biti izvršene bezgotovinski. Napred navedeno predstavlja pokušaj države da se pojača kontrola i smanje zloupotrebe gotovog novca za nezakonite svrhe, uključujući pranje novca, utaju poreza ili finansiranje kriminalnih aktivnosti.
Šifre plaćanja opisuju namenu svake uplate, odnosno govore u prilog tome šta se plaća i na taj način omogućavaju pravilno usmeravanje novca. Za privredne subjekte je od velike važnosti da u svom poslovanju budu upoznati sa sistemom šifra delatnosti, budući da i najmanja greška prilikom njihovog unošenja u nalozima za uplatu može dovesti do utvrđenja pogrešne visine poreske obaveze za obveznika, kao jednog od mogućih problema.